... jedno blues trabunjanje

-



"You don't know what love is until you learn the meaning of the blues”…

Kako prija muzika... Tako umirujući zvuci, spori ritam i taj glas koji je imala Nina Simone.

Na stolu stoji poluprazna čaša s nekim alkoholom koji sam našla, i cigara u rukama. Ako već slušam bluz, onda neka tako bude do kraja.

„You don't know how hearts burn for love that cannot live yet never dies, until you've faced each dawn with sleepless eyes. You don't know what love is.”…
Možda nije trebalo da budem sama, ali dođavola, takvi su mi astrološki aspekti.

Ja, inače, ne verujem u horoskope I natalane karte I tako ta sranja, ali uvek volim da kažem da mi se ti takozvani astrološki aspekti nisu poklopili. Zvezde nisu raspoređene kako treba pa sam zato ove noći sama. Ha! Kakva ironija! Kao ne verujem a uporno psujem zvezde I to što se čita iz njih.

Da zaboravim zvezde, aspekte I ostale gluposti I vratim se na ono što me stvarno muči.

Dakle ovako… Muzika je tu, flaša nekog pića takođe, kao I cigare…. A da! Ja sam usamljena.

Ma nisam usamljena! Ja sam samo razmažena I tražim dvadesetčetvoročasovnu pažnju.

E to je nešto što će se u startu odbiti.

Ko je lud da ovakvo stvorenje kao što sam ja stalno mazi, gleda, pokloni pokoju lepu reč? Ima li dobrovoljaca? Kao što sam I mislila, nema…

A nek ide sve dođavola, da ja zapalim još jednu! Završila mi se pesma, prelazimo na sledeću.

Fali mi, umesto mračne sobe, neki mračan bar, pun dima I bluzera. Kako bi to bilo dobro da postoji! Klub, ili bar, u koji svraćaju bluzeri. Tamo se sluša samo dobra muzika, pije kvalitetno piće I puše skupe cigare.

Možda I nije tako, meni se sviđa da je tako. Moj bluz bar bi tako izlgedao.

On bi sedeo za šankom, ja u uglu bara za stolom. Sama. Gledao bi me I čekao zgodan trenutak da ustane I krene ka mom stolu. A ja, kao, glumim da sam zbunjena njegovom hrabrošću da priđe.

Eto, to me vrati na moj pravi početak. Bila sam zbunjena, ali prisustvom muške individue koja ne bi trebalo da bude tu a opet pažljivo me posmatra.

Ej sudbino kučko! Sretnem bre nešto što većina podvodi pod persone vredne daljeg interesovanja, ali I vredne tvoje naklonosti…. A onda ti ta ista sudbina postavi klečke.

Pa gde je tu logika?

Ako je napisano u toj nekoj knjizi da se scena tako odigra, a mi se pridržavali scenarija, ko je dodao nove strane I fusnote?

“Though some may reach for the stars, others will end behind bars. What the future has in store no one ever knows before, yet we would all like the right to find the key to success”…

Neka, umem ja da ustanem kad se sapletem. Ustanem I otresem prašinu sa kolena I laktova, pogled pravo I nastavim dalje.

Ej, neće mene tek tako obeshrabriti. Ne dam se ja! Uuuuu, šta sam ja pocepanih pantalona I dukseva bacila. I nos sam razbijala kad sam bila dete. A kažu da se od toga raste.

Od ovih saplitanja kad si matoriji, ne verujem da se raste. A ti sunovrati na nos u godinama su za nešto drugo, drugo nešto tada raste. Znam ja.

Prokletstvo, sve znam a nemam pojma gde sam I šta se dešava!

Meni nema pomoći.

Da ja lepo zaklopim I prestanem da mislim, neka vreme teče.

Imam još malo ovoga što je u flaši… Da ispijem to, završim I ovu cigaru. Dotle će I pesmi kraj …

“Stars when you shine you know how I feel. Scent of the pine you know how I feel. Oh freedom is mine and I know how I feel… It's a new dawn, it's a new day, it's a new life for me and I'm feeling good” …



Коментари

  1. Анониман10. октобар 2012. 14:14

    Neka, umem ja da ustanem kad se sapletem. Ustanem I otresem prašinu sa kolena I laktova, pogled pravo I nastavim dalje. :-*

    ОдговориИзбриши
  2. Olivija Trinaest10. октобар 2012. 14:24

    :) ... to je ono što bi svako trebalo da uradi.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Priča o mesecu

-
Слика
Sedi pored prozora i posmatra ulicu u 2:03 posle ponoći. Mračna je i pusta, prazna i tiha baš kao njen duh. Ipak, iznad njih, iznad ulice i nje, videlo se nebo. Mogla je da broji zvezde, a video se i mesec. Iako je mesec bio nekako sakriven iza vela oblaka, kao da su oblaci bili samo tu oko njega. I to ne oni gusti oblaci, nego neki providni i retki oblaci pa je mesec imao neku čudnu zagasitu boju. Pa ako je ulica prazna i pusta kako se i sama osećala, nije li to nebo bilo izlaz iz samoće? Gospode, nije li mesec onaj zbog koga se oseća ovako glupo? Ludost je da zbog ulice i meseca po svu noć vileni i ne spava, ali je želela da gledajući kroz prozor nađe izlaz. Niz grlo, skroz do pluća ispunjavao je ljuti ukus nikotina. Nije joj prijao uopšte, namrštila se i progutala dim do kraja kada bi osetila da joj opori ukus ispunjava svaki deo plućnih krila. Zatim bi joj zasuzile oči, zbog neprijatnog osećaja u seb,i ali bi stoički izdržala i tako svaki put. "On" je bio pomalo poput m
Прикажи све

Bitchy love

-
Слика
On da je pozove na večeru, ona da ga prvi put odbije. On da je izvede na piće i kaže joj da mu se dopada, ona da mu ne poveruje a prećuti i nasmeši se. On da je prvih nekoliko dana redovno zove, ona da mu se ipak javi iako je zvono isključeno. On da joj kaže da ima problema na poslu, ona da ga više nikada ne spomene. Mobilni telefon u rukama, na ekranu stoji slika ispod koje je uredno upisano ime i broj. Pozvati? Poslati poruku? Ili ipak ne dozvoliti dostojanstvu da posustane? Budi žensko, budi dosadna, citiraj slatkorečive fraze i pravi se da ti ne smeta njegovo negodovanje. Ma hajde, pa ne kaže se tek tako da samo uporna pobeđuje. Draga, budi tipična devojka! Ma hajde, ma ti to možeš! Hah, da! Kako da ne! Da li je zaista potrebno dozvoliti nekoj muškoj usijanoj glavi da vređa nečiju inteligenciju? Da li je stvarno neophodno da tim i takvim muškracima bude dopušteno da svoj egocentrizam podignu do te visine samo zato što su pronašli emotivno iscrpljene a želj
Прикажи све

Priča o anđelima

-
Слика
Ja već na početku vidim kraj. Ne svoj kraj... Pa nisam baš toliko skrenula s uma da sebe ubijem. Ova će budala još da živi! E, kad bude najteže i kad ne bude bilo izlaza onda će videti koliko je jaka baš ova budala. A kako u stvari definisati reč budala, ili je bolje reći pojam budala? Je li budala onaj ko veruje u sve što čuje? Ili ne veruje, a ipak ona druga strana uspe da ubedi budalu da govori istinu? „Gledaj me u oči.“ rekao je, a ni trepnuo nije. Niti jednom. Kaže se da se u očima može prepoznati laž. A šta je zapravo najsmešniji deo ove priče? Znala je ova budala i tada da laže. Pa zašto se onda sve vreme smeškala i nije mogla u oči da ga pogleda? Verovatno zato što znaš da, kad nisi ozbiljan i kad ne možeš prestati da se smeješ, ne govoriš istinu. Pitam se da li anđeli lažu? Mada, možda je bolje da pitam da li pali anđeli to rade? To su valjda oni anđeli koji su genetski predoređeni da ne budu anđeli. Pravi anđeli. Pa onda ispadnu loši momci u celoj priči.
Прикажи све