Hodnici izgubljenih sećanja

Bitna stavka bila joj je muzika, bez nje nikada sebi nije mogla da stvori potrebnu atmosferu. Tako je imala pun hard disk razne muzike i svakakvih žanrova. Imala je posebne foldere u kojima je muzika koju je slušala kada čita, kada se ujutru budi, kada joj treba nešto da je umiri uveče.... Tog dana se probudila jako rano. Zapravo, prethodnu noć je presedela budna gledajući stare fotografije i čitajući svoje škrabotine u takozvanom dnevniku. Tinejdžerski dani su tako naivno bezbrižni naspram ovih ozbiljnih dana kada se postane čovek. Skuvala je sebi šoljicu crnog napitka koji je odavno postao ritual bez koga ne počinje dan, i ako se desi da jutro počne bez njega veruje da će ostatak dana teći loše po nju. Sujeverje. Spretno je prstima prešla preko daljinskog upravljača i uključila radio. Brandon Boyd je pevao: "And I try so hard to get out of the way of that runaway train Oh, how I do love the rain." Pogledala je kroz prozor, padala je kiša. Sitna, hladna, jesenja