Be yourself is all that you can do

-


Sedim naspram malog ogledala i posmatram svoj odraz u istom.

Ogledalo je predmet koji će uvek pokazati vašu pravu sliku, svidela se ona vama ili ne. Dakle, jedini predmet koji se prema vama ophodi objektivno. Ako vam se učini da određenog dana izgledate lepo, nije zato što vam je ogledalo toga dana ispravno i pravilno namešteno... Ne! Već zato što vi sami izgledate dobro, osećate se ispunjeno i možda ste obukli nešto što vam stoji savršeno.

Stalno provodim nekoliko minuta više gledajući svoj odraz ne bih li ustanovila kako da zavolim to što vidim. Ako ćemo se upravljati prema psihijatrijskoj tezi gospodina Frojda, valjalo bi naučiti da je ljubav prema sebi polazna tačka iako u određenim trenutcima zvuči kao totalni apsurd. Zavolite sebe pa vam onda ne ostane dovoljno ljubavi za druge, otprilike tako nekako.
Možda bi bilo bolje prepustiti drugima da vas vole, a da vi sebe poštujete. A možda je i to poštovanje neki proizvod ljubavi pa se tako opet vraćamo na početak.
Bilo kako bilo, ja sam pokušavala da ne osećam odbojnost prema svojoj pojavi i svom biću.

U stvari, trebalo bi da zapitam sebe kako sam uopšte poljuljala svoj sud o izgledu koji sam dobila rođenjem, a koji se kasnije razvijao i sazrevao sa mnom.
Šta je glavni razlog moje takozvane brige?

Koliko puta sam uhvatila sebe u prepiranju same sa sobom oko onoga što nosim na sebi? Znam ... Nebrojeno puta. Zašto? Zato što sam nesigurna u sebe, ne u odeću koju sam obukla. Zašto sam nesigurna u sebe? Zato što nikada nisam imala nekoga ko bi mi rekao "danas lepo izgledaš", ili "volim što sam s tobom".

Komplimenti. S razlogom postoje i nisu izmišljeni da bi se ostavili po strani. Nije teško udeliti kompliment, ali isto tako dobijati ih svakodnevno tek zato da bi se bio fin nema nikakav efekat. U takvim slučajevima bolje da ih nije ni bilo. Razgovarajte o vremenu, suncu, klimatskim problemima ili bilo kakvoj interesantnoj temi ali zaboravite na mehaničke radnje koje nikome nikakvog dobra nisu donele.

Ljubav. Ah, da... Danas je to neviđeni kliše. Osećanje ljubavi je prijatno osećanje koje subjekt oseća prema onom objektu kojeg doživljava kao izuzetno vrednog i kojeg smatra sastavnim delom svog intimnog sveta. A koga je još briga za to osećanje? Istina je, redak broj. Ne volim da se bavim statistikama, ali u okruženju koje poznajem rekla bih da svaki peti poznanik zaista poznaje emociju koja se zove ljubav. Ja nisam imala to zadovoljstvo da je upoznam. Onda kada umesto u dvosmernu, uđete u jednosmernu ulicu, padnete na polaganju vožnje. Tako je i sa tom ljubavlju.

U ovom trenutku u mom životu, mogla bih slobodno da kažem da očigledno nisam savladala dobro testove. A potrošiti poštovanja prema sebi nisam ni mogla, isključivo zato jer sam trošila čak i rezerve na zaljubljenost i kasnije na ono iskrenije emocionalno vezivanje zvano ljubav. Tako danas nije ostalo skoro ništa. Međutim, utešna je jedna činjenica koja kaže da se ta nevidljiva bočica, koju zovu duša, dopunjava (nešto kao kada ponovo punite alkalne baterije) svaki put kada pumpa zvana srce počne da radi brzo i jako.
Zato moja nada ne umire.

Ogledalo kaže "danas izgledaš umorno, ali su ti oči i dalje i živahne".
Oči... U njima se ogleda moj unutrašnji svet.

"Someone finds salvation in everyone and another only pain. Someone tries to hide himself down inside himself he prays. Someone swears his true love until the end of time, another runs away. Separate or united? Healthy or insane? To be yourself is all that you can do ..."

Težak dan za nas emotivce. Čak ni malo šminke ne može da nas učini privlačnijim. Pa šta ako su mi oči pune života, pa šta ako su radosne? Da li danas bilo kome važno kakve su oči? I uopšte, da li danas bilo ko obraća pažnju na drugoga?
Ne, ne valja ovako! Mora sve ovo drugačije!
Dakle, da počnemo ispočetka....

Ramena unazad, ispravi kičmu, nosić napred i osmeh na lice.
Tako! To je već znatno bolje.

Ostavi ogledalo, izađi iz sobe. Prošetaj, samo negde izađi. Koračaj napred besciljno dok ti ne dosadi, pa se vrati. Onda sipaj omljieno piće, pusti neku dragu pesmu koja te oraspoloži, ili te vrati u neko srećno doba. Udahni duboko i sklopi oči dok ponavljaš sledeću mantru "biti svoj je sve što treba uraditi".



Olivija Trinaest 

Коментари

  1. Анониман3. јул 2013. 14:10

    And even when you've paid enough, been pulled apart or been held up
    With every single memory of the good or bad faces of luck
    don't lose any sleep tonight
    I'm sure everything will end up alright

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Priča o mesecu

-
Слика
Sedi pored prozora i posmatra ulicu u 2:03 posle ponoći. Mračna je i pusta, prazna i tiha baš kao njen duh. Ipak, iznad njih, iznad ulice i nje, videlo se nebo. Mogla je da broji zvezde, a video se i mesec. Iako je mesec bio nekako sakriven iza vela oblaka, kao da su oblaci bili samo tu oko njega. I to ne oni gusti oblaci, nego neki providni i retki oblaci pa je mesec imao neku čudnu zagasitu boju. Pa ako je ulica prazna i pusta kako se i sama osećala, nije li to nebo bilo izlaz iz samoće? Gospode, nije li mesec onaj zbog koga se oseća ovako glupo? Ludost je da zbog ulice i meseca po svu noć vileni i ne spava, ali je želela da gledajući kroz prozor nađe izlaz. Niz grlo, skroz do pluća ispunjavao je ljuti ukus nikotina. Nije joj prijao uopšte, namrštila se i progutala dim do kraja kada bi osetila da joj opori ukus ispunjava svaki deo plućnih krila. Zatim bi joj zasuzile oči, zbog neprijatnog osećaja u seb,i ali bi stoički izdržala i tako svaki put. "On" je bio pomalo poput m
Прикажи све

Bitchy love

-
Слика
On da je pozove na večeru, ona da ga prvi put odbije. On da je izvede na piće i kaže joj da mu se dopada, ona da mu ne poveruje a prećuti i nasmeši se. On da je prvih nekoliko dana redovno zove, ona da mu se ipak javi iako je zvono isključeno. On da joj kaže da ima problema na poslu, ona da ga više nikada ne spomene. Mobilni telefon u rukama, na ekranu stoji slika ispod koje je uredno upisano ime i broj. Pozvati? Poslati poruku? Ili ipak ne dozvoliti dostojanstvu da posustane? Budi žensko, budi dosadna, citiraj slatkorečive fraze i pravi se da ti ne smeta njegovo negodovanje. Ma hajde, pa ne kaže se tek tako da samo uporna pobeđuje. Draga, budi tipična devojka! Ma hajde, ma ti to možeš! Hah, da! Kako da ne! Da li je zaista potrebno dozvoliti nekoj muškoj usijanoj glavi da vređa nečiju inteligenciju? Da li je stvarno neophodno da tim i takvim muškracima bude dopušteno da svoj egocentrizam podignu do te visine samo zato što su pronašli emotivno iscrpljene a želj
Прикажи све

Priča o anđelima

-
Слика
Ja već na početku vidim kraj. Ne svoj kraj... Pa nisam baš toliko skrenula s uma da sebe ubijem. Ova će budala još da živi! E, kad bude najteže i kad ne bude bilo izlaza onda će videti koliko je jaka baš ova budala. A kako u stvari definisati reč budala, ili je bolje reći pojam budala? Je li budala onaj ko veruje u sve što čuje? Ili ne veruje, a ipak ona druga strana uspe da ubedi budalu da govori istinu? „Gledaj me u oči.“ rekao je, a ni trepnuo nije. Niti jednom. Kaže se da se u očima može prepoznati laž. A šta je zapravo najsmešniji deo ove priče? Znala je ova budala i tada da laže. Pa zašto se onda sve vreme smeškala i nije mogla u oči da ga pogleda? Verovatno zato što znaš da, kad nisi ozbiljan i kad ne možeš prestati da se smeješ, ne govoriš istinu. Pitam se da li anđeli lažu? Mada, možda je bolje da pitam da li pali anđeli to rade? To su valjda oni anđeli koji su genetski predoređeni da ne budu anđeli. Pravi anđeli. Pa onda ispadnu loši momci u celoj priči.
Прикажи све