... izgubljene misli
Gledam u elegantnu čašu belog vina na stolu, do pola popijenu. Razmišljam o tebi, pitam se da li sam uradila ispravnu stvar. U toj čaši vina je istina, bistra, pitka i do pola izrečena. Ne mogu da ti kažem sve. Ne mogu da dozvolim da pokvarim obrise slike koje si naslikao na platnu svoga uma, neka stoje tako nezavršeni. Možda me više nikada nećeš sresti, iako ja to ne bih želela, i nećeš dodati pastelne boje koje su moje osobine sreće. U hladnoj kišnoj beogradskoj noći, dok ponosno odbiijam da te dodirnem i osetim tvoj miris na sebi, ispijam deo istine koji prkosno krijem čak i od sebe. Nije sve što sam izgubila veliki gubitak, kažem sebi i ostavljam praznu čašu na pod.