Izgubljena soba

Sedela je na podu oslanjajući se na hladan zid. Ništa nije ni čula, ni videla, niti primećivala. Katatonično stanje oduzetosti. A on iako je bio još uvek sa njom u istoj sobi, sedeo je preko puta nje na drugom kraju i posmatarao je ne znajući šta dalje da uradi.

Može da ode, ali je iz nekog razloga i dalje sedeo tu kao ukopan. Nešto ga je još uvek zadržavalo sa njom iako nije imao baš nikakvog razloga da joj bilo šta kaže, ili da joj se pravda. Svesno ga je pozvala, znala je da je ovo sa njim jedna obična avantura i pristala je na to. Ali, ipak, iako i  sam sve to zna,  on pokušava da dođe do rešenja kako da dopre do nje.

Gledala je u jednu tačku, dok je flaša nekog jeftinog alkohola ležala između njenih nogu a dogorela cigareta i dalje se dimila između njenih prstiju. Ćutala je.

Ustao je pa se ponovo vratio nazad u fotelju. Bivao je sve nervozniji, i to samo zato što sve što je trebalo da uradi jeste da napusti  prokletu sobu i ovaj stan i vrati se kući umesto što i dalje, proklet bio, pokušava da shvati šta se dešava sa njom.
Neka je. Inače ne izgleda baš normalno. Ispašće da je upoznao neku ludaču s kojom je do pre nekoliko minuta bio u klinču. Ali ako je ovo cena koju mora platiti za jebeno najbolji seks u životu, onda ta cena i nije previsoka. Dakle, ostaje mu još da se uveri da je s njom sve u redu kako bi mogao čiste savesti da se vrati svom krevetu i svojoj ustaljenoj svakodnevici.

"Hej, jesi li dobro?" - pitao je.

Odgovora nije bilo.

Dohvatio je jaknu sa poda ne ustavši iz fotelje i obukao je, bilo je hladnije nego malopre.
Njena cigareta je izgorela do kraja, već se počeo osećati smrad zapaljenog filtera, i to kao da je poslalo signal do njenog mozga jer se sa prvim mirisom upaljenog filtera trgla, uhvatila flašu sa poda i potegla dobar gutljaj.

"Dobro je" pomislio je, ipak je živa. Kako je beživotno ležala naslonjena u onom ćošku sobe, već je počeo   sumnjati da se onesvestila, prestala da diše ili nešto slično.

Ustala je i nesigurnim korakom došla do kreveta koji je bio na par koraka od mesta na kome je ležala malopre. Sela je na ivicu kreveta a zatim ga, konačno se okrenuvši ka fotelji u kojoj je sedeo, pogledala. Imala je neki prazan staklast pogled koji nije nagoveštavao baš ništa. Četvoronoške se dovukla do kreveta i uz ogroman napor stala na noge, ali se istog časa skljokala na dušek.

"I? Kakva sam bila, a?" - osmehnula se jedva primetno.

"Kaži mi, je l' se ti radiš nečim? Drogiraš li se? Do malopre nisam znao jesi li živa i da li dišeš." - odbrusio je.

"Neeeeee, bio si toooooliko dobar ljubavnik da si me takooooo otkinuo." - počela je da se klati nesigurno, činilo se da će svakog časa pasti sa kreveta.

Sada je bio siguran da se više nikada neće upuštati u slične avanture. Prokleto muško i ko ih je stvorio ovakve. Proklinjao je onoga ko je odlučio da će muškarcima jedino biti važno da im se digne kada vide neki dobar ulov, a za posledice koga je briga. Jer, evo jedne moguće posledice. Pijana, luda i možda potencijalna narkomanka. Zaradiće ko zna kakvu bolest, trebalo je dva kondoma da iskoristi umesto jednog. Sada je bilo kasno da razmišlja o tome šta je trebalo da uradi, bolje da se koncentriše na ono što još može da se učini. Da izađe i zaboravi ovo kao da se desilo nije. Dakle, samo treba da ustane, dođe do vrata i ode. Ali...

Kao brzinom svetlosti, ona mu je sela u krilo. Dižući suknjicu, koju je stigla da navuče u međuvremenu, njihala je nespretno kukovima dok se lelujala pokušavajući da drži ravnotežu. Nalet adrenalina pomutio mu je svest i za trenutak je zaboravio na problem sa njenim stondiranim ležećim trupom od pre nekoliko trenutaka. Već je celu scenu od bacanja sa fotelje na krevet do divljačkog seksa video u glavi, a onda ga je njen mokri jezik kojim je balavila po njegovoj ušnoj školjci vratio u stvarnost koju pokušava da obriše i zaboravi.
Do malopre je bila poluživa, a sada se uvija i prede oko njega kao prokleta ulična kurvica. Neće nasesti još jednom na njenu igru i neće ga ponovo prevariti muški animalni instinkt.

Grubo je odgurnuo od sebe i ona je pala udarivši temenom o pod. Smejala se kao pomahnitala uvijajući se po podu.

"Šta je s tobom jebo te!" - ustao je i skočio iza fotelje kao da mu je ta fotelja bila nekakva zaštita.

Sve je postalo bolesno.
Da li je moguće da on proživljala neki košmar?
Da proba da se uštine jako i kada se probudi shvati da je sve ovo bila neka grozna noćna mora?
Kakva je ovo uvrnuta igra?

Krenuo je ka vratima, više ga ništa nije zadržavalo tu. Što se njega tiče može i da crkne ako hoće njega neće gristi savest.

"Ne pokušavaj da odeš, jer ne možeš izaći." - čuo je njen glas iza sebe.
Izgovorila je tu rečenicu oponašajući one morbidne glasove iz horor filmova.

"Zašto ne bih mogao?"- pitao je.

"Zato, dušo, što je ključ kod mene. A vrata su zaključana. Nisi valjda mislio da bih te tek tako pustila da odeš'" - rekla je kroz smeh.

"Kučko! Daj mi taj ključ!" - dreknuo je uhvativši je za kosu vukući je prema vratima.

Vrištala je, nesnosno je boleo njegov sadizam. Iako je trpela bolove, iako je on vukao po sobi, nije mu dala da dođe do ključa koji je držala u rukama. Iskoristila je trenutak kada je pustio kako bi zamahnuo dobro, ne bi li joj zviznuo jaku šamarčinu, i hitro ključ iz ruke progutala u jednom mahu. Šamar je usledio odmah. Vrisnula je jako.

"Droljo! Šta radiš to kurvo!"- vikao je stežući joj vrat šakama.

Počela je da gubi svest, nije mogla da diše.
Agonija.
Cimala se i mlatarala nogama kako bi se oslobodila njegovog stiska. Sakupila je poslednje atome snage i šutnula ga u prepone nogom koja je već trnula od nedostatka krvi. Istog trenutka je pustio hvatavši se za bolno mesto. Uspela je, oslobodila se.

Dok se on valjao po podu držeći se za prepone, ona je grozničavo zverala po sobi kako bi videla gde su šibice.
U jednom skoku je došla do flaše sa alkoholom i već je ceo sadržaj prosula po njemu. Dotrčala je nazad do prozora i histerčno sakupljala sve papire koje je našla po sobi, njega je bol popustila i on je ustao. Besan kao furija jurnuo je ka njoj, a ona je istog trenutka upaljene novine bacila ka  njemu. Majica je gorela, on se bacio na tepih. Upalila je hrpu sakupljenih papira koje je ostavila na krevetu, upalila je zavese na prozoru, soba je počela da poprima izgled pakla u kome će oboje izgoreti živi.

"Šta radiš to ludačo!" - dernjao se.

Ona je mirno sela kraj njega i gledala u plamteće zavese.

"Imao si dvadeset jednu godinu tog leta kada si me upoznao, nisam tada izgledala ovako. Rekao si da mrziš darkere koji slušaju pank, nose kožne jakne i šminkaju se crnim krejonom. Sećaš li se?" - jednom rukom mu je mrsila kosu dok je drugom rukom svom svojom težinom pritiskala njegova rebra.

"Napili smo se i ti i ja, i tada ti tako pijanom nije smetao da tucaš šugavu pankerku! Secaš li se!" - povukla ga je za kosu jako.

"Onda je ta pankerka ostala trudna. Ali ne brini, nije rodila tvoje kopile. Nije bila toliki degenerik. Dete nije rodila, ali se zaklela da će te jednog dana podsetiti na to što si uradio. Evo, dušo, ovo je taj dan!" - plakala je.

"Ti nisi normalna! Izvlači nas odavde droljo poremećena!" - šamarao je svom snagom.

Udarao je jako, ni sam nije bio svestan siline svojih udaraca. Šamarao je toliko da se posle nekoliko udaraca obeznanila i beživotno srušila na pod.

 Agonija.

***

...U dva sata posle ponoći izbio požar u stanu na desetom spratu nedaleko od centra grada. Pronađena su dva ugljenisana tela. Uzrok požara još uvek nije otkriven. Policija sumnja na ljudski nemar.