Hodnici izgubljenih sećanja

"Hot town summer in the city, back of my neck getting dirty and gritty ...". Vrlo lako mogla bi ova stvar Džoa Kokera postati moja himna. Ne smeta mi što je leto, niti mi smeta što je u gradu. Pretpostaviću da je razlog tome zato što je u drugom gradu, u onom gde ne ne živim. Tamo su ljudi lepši i društveniji, opušteniji i spremniji za nova poznanstva. Uvek je tako. Ne postoji posebno objašnjenje za činjenično stanje koje je kod svih isto. Još jedna činjenica ne dozvoljava da se ne primeti, i to da je leto te je iz toga razloga za nijasnu vrelije od paklenog. Ali, ispred kućice, u dvorištu, je savršeno za sanjarenje o bezbrižnom danu. Ma kakvi, o celom mesecu. Već vidim sebe kako živim ovde. Postala sam spisateljica kojoj je potrebno mnogo mira i malo inspiracije za svoja buduća dela. I nisam sama. Ne! Da sem mene nikoga nema vrlo bi mi brzo dosadio dan. Zato i jeste tako čarobno. Samo... Ja spisateljica neću biti, jer život mi nije otvorio kapiju ka tom polju